Kao starog čoveka, obradovao me je tekst autora – očigledno mladog i razumnog čoveka. Spreman sam da potpišem skoro svaki od njegovih zaključaka, a Boga molim da ovaj tekst pročita što više mladih, i da se što više složi s njim. Ali – samo (teoretsko) slaganje nije dovoljno. Treba ono što prihvatimo i da sprovodimo, svako na svom nivou i u okviru svojih mogućnosti – ali dosledno, ma kako sitnim izgledao naš pojedinačni doprinos opštem cilju – a to je obnavljanje i snaženje Srbije.
To podrazumeva i jezik. Dozvolite da Vam stari ujka Baja Patak obrati pažnju na neke izraze - nazovimo ih „jugoslavizmima/kroatizmima – ili za moj račun: blesavizmima)“ koji ga – onako starog, kakav je, iritiraju (a u ovom tekstu, ih nažalost, ima):
- NAKON (bar dvadeset puta!) - a šta dolazi pre “nakona“ – valjda nekakav “kon“? Ili ipak “pre“? A šta dolazi posle “pre“ – pa, valjda “posle“? A zašto onda ne izbacite taj prokleti “nakon“ i umesto njega ne pišete i kažete “POSLE!“?
- TE: a šta fali staromodnom srpskom “pa“, ili po potrebi “i“?
- NO: dobro.To je, možda , i rusizam , ali – gde je “ali“?
- UPRAVO: moram priznati da nisam pristalica Turaka, ali šta fali ukorenjenom turcizmu “baš“? Baš ništa!
Svo ovo moje čangrizanje ne umanjuje činjenicu da je ovo dobrodošao tekst, dostojan pohvale.

(nastavak) Na sličan način kao i "tri vere", uvukla nam se latinica u život, pa evo vidite gde smo dogurali sa tim. Prvo su pričali kako treba da je znamo kako bi bili kompatibilini sa drugima (sa našom "braćom" koja pišu latinicom, jer oni ne mogu da se snađu u ćirilici, mnogo je komplikovana); zatim, kako je to jedno od naših pisama (dakle, mi sad imamo dva ravnopravna pisma, ne više samo jedno, svako može da bira, to više nije kurtoazija prema drugima nego NAŠA stvar); zatim dođosmo do toga da je ćirilica, kao autentično obeležje srpskog naroda skoro POTPUNO potisnuta (pogledajte TV, knjige, dnavne novine, časopise, natpise na radnjama, naročito bilborde) - kad izumre naša generacija koja je koristi, ukoliko se ne desi neko čudo, izumreće i ona.

Dakle, stalno i uvek jedna te ista greška. Zato, nema tri vere. Ima samo jedna, kao i samo jedno pismo.

čestitam autoru..ovoliko stereotipa u samo jednom tekstu u životu nisam pročitao...samo, ko i sa svim stereotipima, problem je što ništa nije tačno..
komunisti i ideolozi jugoslovenstva mogu spokojno da počivaju-pored ovakvih "nacionalnih ideologa" može se reći da su stvarno POBEDILI

@Mladi Dzedaj
Tacno je da je kralj Aleksandar jedan od krivaca za situaciju u kojoj se sada nalazimo, tu ste u pravu. Medjutim vi tvrdite da je on Jugoslaviju pravio sa svescu da je ona losa i to sa namerom da Srbima naskodi, e tu gresite. A razlog zbog cega smatrate da mu Srbi nisu bili u srcu je ni manje ni vise to sto je bio mason. Masonerija se ne moze definisati kao dobra ili losa, zla ili dobra i sl. A narocito kada se uzme u obzir i to sto su mnogi ljudi koji su zaduzili srpski narod bili masoni, Njegos, knez Mihajlo, Zivojin Misic samo su neki od velikih Srba koji su pripadali tom bratstvu.
Jos je besmisleniji vas stav da Srbi mogu biti samo pravoslavne vere, dodjavola, Srbi su postojali i pre Svetog Save! Na stranu sto je taj stav doprineo rasrbljivanju nepravoslavnih Srba... Ako Albanac moze voleti svoju drzavu ma koje vere da je zasto to ne bi mogao i Srbin? Naravno ne mozemo i ne trebamo nikog na silu prisiljavati da se tako izjasnjava, ali ukoliko neko hoce trebamo ga oberucke prihvatiti. Ne znam za vas ali ja se ne bih odrekao Ive Andrica, Mese Selimovica, kralja Bodina, kneza Vlastimira i jos mnogih samo zato sto se nisu krstili sa tri prsta...

Šteta što je tekst malo predugačak, pa ga neki neće pročitati, ali mislim da je jako dobar. I to je moja sugestija, čitajući sve njegove tekstove, moram da primetim da su malo duži u odnosu na formu koja treba da bude prilagodjena što širem krugu ljudi. Mislim da uz svakog ko piše tekstove na ovom sajtu treba da bude kraća biografija autora. Posebno je to važno za neke nove i mladje autore(poput Damjamna), o kojima nemamo previse informacija.Tako bi mogli da se upoznamo za njegovim obrazovanjem, eventualnim objavljenim delima, radu u NVO ili strankama, mnoge to zanima, a internet nije uvek pouzdan izvor inforamcija.

Kao i za svaku bolest, tako i za tešku bolest srpskog nacionalnog identiteta i srpskog naroda, treba dijagnoza. Tačna, jasna, nedvosmislena, ubitačna. E, ovaj tekst jest dijagnoza. Ja ne znam šta je u ovoj dijagnozi stereotip. Kad se ustanovila dijagnoza, ma koliko tragična i teška bila, trebalo bi pokušati naći lijeka. U tom smislu mislim da je ovaj tekst i PLATFORMA dijelovanja. Ovo je odličan tekst i iskreno čestitam autoru. Što reče jedan komentator prije, potpisujem svako slovo. Mislim da se ova PLATFORMA treba razraditi i sprovoditi. Svako u svom domenu, puževim korakom, kamen po kamen.

Ne "kosovski mit", nego Kosovski zavet. Mit je struktura koja ne izlazi iz okvira palog sveta, iz okvira kategorija kao što su "država", "narod", nacija"... Zavet je, nasuprot tome, okrenut budućnosti, kraju istorije, jer je to sklopljen sa Onim Koji stoji iznad istorije i istovremeno je vodi njenom ispunjenju. Treba konačno shvatiti da kosovsko predanje u svom osnovnom obliku ima čisto crkveni, znači eshatološki karakter, a ono što nazivamo mitom u stvari je narodna reinterpretacija tog predanja. Pa i ona je bila sasvim dovoljna sve dok se nismo oslobodili od Turaka, kad je mlada srpska država od tog predanja napravila moderni mit u službi nacionalne ideologije, tj. državotvorstva - postao je funkcionalizovan i tako neminovno banalizovan. Iako je Lazar čak i po narodnom predanju izabrao Nebesko carstvo, njegov podvig je upregnut u stvaranje zemaljskog carstva; a Sveti Sava je očišćen od karejskog podviga da bi bio pretvoren u nekog nacionalnog ideologa, državnika i natprirodnog stuba naše teritorije. Svetom Savi je otet Hristos, a nametnuta služba "Nacionalnog Sveca". Zato mi i danas nemamo pojma šta ćemo sa Lazarom i sa Savom. Treba se vratiti na izvor i pročitati žitija i službe ovih svetitelja: nema tu ništa od onoga što mi obično mislimo.
Dobra ilustracija ove zbrke su "Zaveštanja o jeziku Stefana Nemanje" za koja gotovo svi misle da ih je sastavio sam Nemanja, jer im gode patriotskoj duši, a kad im dokažeš da je to u stvari fikcija izvesnog našeg modernog pisca, ne zanima ih: oni smatraju da je Simeon Mirotočivi stvarno doslovce tako mislio po kalupu 19. veka. I tačka.
Na kosovskom zavetu može se graditi otadžbina, ali ne i država; može se graditi ličnost, ali ne i nacionalni Srbin.

@Mislilac


Njihove zasluge nisu zasluge masonerije. Živojin Mišić nije naučio u masonskoj loži taktiku. Neki od njih su bili talentovani i uspeli bi i bez pripadnosti toj organizaciji. Neki drugi su koristili svoj uticaj i veze za ličnu promociju. Neki treći za dobrobit srpskog roda, što je sjajno, ali opet to su samo lične inicijative, a ne zasluga masonske organizacije. Mislim da plan masonerije nije direktno usmeren protiv Srba kao naroda, ali takođe mislim da ima štetnu funkciju na srpski nacionalni identitet: (1) zbog naglašenog internacionalizma i onog "brat mio koje vere bio" (2) zbog tzv. "prosvetiteljstva" odnosno zbog borbe da se pravoslavlje i hrišćanski moral zamene nečim novim, a hrišćanstvo baci u zaborav. Mislim da je, suprotno masonskim načelima, pravi put Srba ka svom identitetu: (1) nacionalizam, (2) pravoslavlje.



Izvorni Srbi katolici (Dubrovčani, nešto malo po Bosni i Crnoj Gori) su odavno integrisani u korpus hrvatskog naroda. Pokatoličeni i pounijaćeni nekad pravoslavni Srbi su postali gori od Hrvata - valjda da se dokažu. Svaka čast muslimanima srpskog porekla koji su se izjasnili kao Srbi, kao što je Meša Selimović, ili Emir Kusturica. Međutim, ovi endemski primeri lojalnosti srpskom rodu su kap u moru Alija Izetbegovića i Nasera Orića. I nije njih razsrbio nikakav naš stav, nego su im preci dali veru za večeru, što bi rekao naš narod, poturice.

Otpozdrav na pismo: nisam ja pisao o tome kad je Crna Gora priznata kao država (zar zaista mislite da ne znam za Bizmarka, a našeg Jovana Ristića nisu 1879. ni pustili u kongresnu salu, on je u holu sačekao odluku velikih sila), nego sam pisao o tome da nacije jesu državotvorne. Da li se u vreme kneza i kralja Nikole razvijala crnogorska nacionalna svest? Jeste, ali sporo, većina stanovnika Crne Gore osećala se Srbima, kao i sam crnogorski kralj. A državnost Crne Gore ukinuta je neligitimno ujedinjenjem sa Srbijom, a obnovljena je pod Brozom. Zato ja kažem - nacionalna svest kod Crnogoraca počela je ozbiljnije da se razvija u Brozovoj Jugoslaviji, kad je Crna Gora postala nacionalna savezna država nove Jugoslavije. O krivici kralja Aleksandra: ne kažem da on nije želeo, kao regent i vrhovni komandant srpske vojske, savezničke i pobedničke, veliku državu, ali to nije mogao on da odluči, to je laičko mišljenje, odluku o ujedinjenju južnih Slovena donele su velike sile (isto važi za Masarika i Čehoslovačku), jer je cilj bio razbijanje velike Austrougarske imperije, kao nemačke saveznice; i Nemačka je ostala bez jednog dela svoje teritorije. Drugim rečima, poražene zemlje morale su da plate za svoj poraz. Tako se tada mislilo. Nisu, u Versaju, ni Vilson, ni Lojd Džordž, ni Poenkare ili Klemanso, praveći Jugoslaviju (SHS), slutili da će se roditi mrtvorođenče, jer se o naciji tada nije ni znalo ni govorilo kako se to danas radi. Svi su tada imali cilj da Nemačku bace na kolena, ali bez obzira na sve zločine, to je bila greška. Jedna velika nacija, naglašavam ovo nacija, ponižena je i nije prošlo mnogo godina, Nemačka je proključala i u njoj se javio fašizam, pa nacizam, kao odgovor na versajske odluke. Posle drugog svetskog rata saveznici ne čine istu grešku, nego Nemačku prvo denacifikuju, demokratizuju i ekonomski pomažu (Maršalov plan), i čine je svojom saveznicom. Savezni kancelar postaje antifašista Konrad Adenauer, bivši gradonačelnik Kelna. Tako je bilo.

Gubitak identiteta ili pomanjkanje identiteta je stanje koje je, ako ne isto što i ludilo, a ono njegova najvažnija odrednica. Zamislite užasa ne znati ko si i šta si?
Mislim da slabost identiteta nije ni glavni ni ključni problem Srba. Hiljade Srba danas, šta hiljade, možda i milioni pate zabog toga što su Srbi, ali ne odstupaju os svog identiteta. Znaju da odstupivši od identiteta znači samo početak novih problema, a očuvanje identiteta da je rešenje problema. Problem sa identitetom imaju kad je u pitanju Bosna i Hercegovina muslimani i Hrvati. Oni nacionalni identitet nadomeštavaju verskim. Kad je Srbija u pitanju to pitanje je složenije. Kao glavni grad Jugoslavije Beograd je bio stecište Jugoslovena, ljudi čiji je verski i nacionalni identitet bio etnički pomešan i neodređen, oni su se dobro osećali u Jugoslaviji. Sada ne mogu tako lako da postanu Srbi, ili Cincari, ili Slovenci ili Jevreji ili Rusi što genetski jesu najmanje koliko i Srbi. Oni, iz vrlo principijelnih razloga insistiraju na građanskom opredeljenju. Sasvim je druga stvar što su i oni i takva građanska opredeljenja od strane nekih neprijateljskih elemenata zloupotrebljeni u nekim tzv. NVO. E ti ljudi imaju problem sa identitetom. Ili će se naći, ili neće. Mi što taj problem nemamo trebamo im dozvoliti da se skoncentrišu i kažu pre svega sebi ko su i šta su, Rumuni, Cincari, Turci, Bugari, Mađari i da ničim zbog toga ne budu prikraćeni. Nasuprot tome, tragajući za svojim identitetom osporavaju naš. To je najtipičnije za bosanske muslimane koji se danas, nemam ništa protiv, nazivaju Bošnjacima koji svoj identitet traže u negaciji tuđeg, u ovom slučaju srpskog. Glavni problem Srba nije u nedostatku identiteta nego u političkoj neemancipovanosti. Stalno traže lidera-žrtvu na koga će preneti odgovornost, umesto na nauče da budu odgovorni za svoju odluku, makar to bio i glas na izborima, a ne da se dogovaraju koga će "žrtvovati" promovisavši ga za lidera.

Pitanje koje ste postavili glasi zašto Albanci vole svoju naciju, Albansku, više od vere, ima ih pravoslavnih, malo, katolika priličito i muslimana, većina? Ja sam samom sebi postavljao još teže pitanje. Šta je to tako jako, kod Albanaca, a vi kažete da nije vera, čemu su oni u stanju da žrtvuju tako lako rođeno dete, ženu, rođenog brata? Koji je to psiho-socijalni mehanizam. U istoriji čovečanstva je bilo zaista žestokih tzv. inicijacija da se čovek promeni i postane žestok. U antičkoj Grčkoj vojnici su se pokoravali vojskovođi koji bi nakon sticanja i potvrđivanja vojnih znanja i veština morao svojeručno da ubije svoje dete. (vidite priču o
Agamemnonu) Takvom su verovali. Turski sultan bi po krunisanju morao da pobije svu braću.
Ali, Albanci ne ratuju, odnosno ne ratuju u ratu.
Onda sam se setio priče o "kristalizacionom jezgru". U osnovi svakog kristala je ili parče peska ili ptičjeg izmeta ili nešto treće obično bezvredno.
Koja je to tajna, koji je to mehanizam što pokreće i drži Albance? Opium.
Oni čak imaju u tradiciji da devojke donose u miraz od pre dvesta godina pogače od maka. Univerzalni lek, za dopingovanje kod megdana, za prvu bračnu noć, za trovanje neprijatelja. Fisovi su organizovani kao institucije za čuvanje, i raspolaganje opijumom, dakle četristogodišnja tradicija u radu sa opijumom. Svaki prekršaj ili tolerisanje greške vodi fis u nestanak, zato se ni jedna greška ne toleriše. I danas Albanci ubijaju svoje koji se navuku. Zašto baš oni? Verovatno je tadašnji sultan procenio da takvo oružje dato bilo kome jačem plemenu i narodu može dovesti do prelivanja moći, oni su mu izgledali najbezopasniji i zato im je dao da oni trguju sa opijumom. Severna Albanija i Delovi Makedonije (Šar planina) su bili najbolja skrovišta za dalji transport u Evropu, među kaure. Od islamiziranih Balkanaca i kurdskih doseljenika, tradicionalnih emigranta se formirala albanska nacija.

Sjajan tekst. Moram pohvaliti autora - još jednog mladog čoveka, koji očigledno mnogo razmišlja. Kada bi i drugi naši vršnjaci razmišljali bar upola toliko o ovakvim i sličnim temama, možda bih bio spreman da se nadam skorijoj svetloj budućnosti.

gradinar
tačno tako.ali tako je usamljeno tvoje mišljenje..Srbi su 80 godina učili po drugim knjigama.jedan od rezultata je i mnogo hvaljeni autor ovog teksta

Mislim da je osnovni uzrok svih naših posrtanja i teških tragedija koje su nas zadesile (posebno u 20. veku) upravo dezorijentacija, izmeštanje ciljeva iz ravni ovog svog određenja, i nerazumno, nerazumljivo pristajanje da prečesto budemo oruđe u rukama „knezova ovog sveta“, predmet i meta njihovih eksperimenata, razmirica i okrutnih osveta. Pronalaženje srpskog identiteta isto je što i definisanje srpskih ciljeva (pa i „interesa“), a svodi se na obnovu i afirmaciju duhovne supstance, koju je naš narod nekako u sebi potisnuo (ne verujem da ju je i izgubio). Neće nam, sam po sebi, pomoći nijedan racionalan izbor, nijedna materijalna vrednost, nijedna ideološka opcija, nijedan instrumentarijum, dok se ne okrenemo sopstvu. Zašto bismo pili iz kala, kod izvora žive vode?

"Osnovno je da narod nije državotvorna, a nacija jeste takva kategorija." Polazeci od takve postavke, "Gradinar" dolazi do najcudnijih zakljucaka - da npr. Bosnjaci jesu nacija, jer postoji, odskora, drzava Bosna (i Hercegovina - trebalo bi pitati zasto i Hercegovci nisu nacija!), a da Englezi nisu nacija, nego samo "narod"! Pobogu, pa Englezi su verovatno prva moderna nacija, zaokruzena Kromvelovom revolucijom! Jer, stvaranje nacije je istorijski proces - put od naroda do nacije jeste put sazrevanja, samoosvescivanja, samospoznaje! Ne moze se nacijom postati dekretom! Po "Gradinaru" - moze. Dovoljno je da nastane nova drzava - odmah se tu nadje i odgovarajuca "nacija"! Po njemu bi onda i "Kosovari" bili nova "nacija", nastala u okrilju nove "drzave"! Drzave nastaju i nestaju raznim putem - ali otkud ta nakaradna ideja da je nacija=drzava?! Po kojoj su Britanci "nacija", ali to nisu Englezi (kao ni Skoti, Velsani)? Da se sutra Skoti odvoje, proglase vlastitu drzavu - postali bi od naroda nacija?! Kao i Katalonci i Baski - "nisu" nacije, jer im jos nije dozvoljeno da formiraju zasebne drzave? Ali, da im se to dozvoli - automatski bi postali "nacija"?! Tesko je negde naci toliko izrazene nacionalne svesti kao kod Katalonaca i Baska, koji se osecaju zarobljenim u drzavi Spaniji, i koji niposto ne pristaju da budu Spanci! Nije problem kad neko ne razume razlike izmedju pojmova (rod - pleme - narod - nacija), ali kad neko odredjuje ko jeste a ko nije nacija - to jeste problem! A Engleza sto se tice - davno, davno, oni jesu bili samo narod, dakle bezlicna "masa", ali su u visevekovnom procesu postali i samosvesna, napredna nacija, koja je izgradila drustvo snaznih individua i jasnih zajednickih, drzavnih interesa. Oni nisu "repa bez korena", njima ne treba da izmisljaju svoju proslost, kao sto to treba "novoformiranim" nacijama. Jer, "formiranje" nacija nije nista drugo nego - izmisljanje istorije. Jezicki: svaka nacija jeste i narod, ali narod nije uvek i nacija.

U ovo vreme sveopšteg poraza i preispitivanja pratim reagovanje srpske misli po internetu, kojom nažalost dominira cepidlačenje, puko kopanje po ranama naših zabluda i međusobice. To je paradigma današnjeg srpskog intelektualnog manira.
Kad su u pitanju ovako ozbiljne teme, ovako pogrešno i površno tretirane, kome je to od pomoći i kakve?
Puko sekciranje, sramna i jalova analitika, hladna hronika našeg sveukupnog propadanja ničim ne doprinosi uspravljanju posrnule nam nacije.
Pročitanh tekst, potom komentare i sve što videh je smutnja u glavama i nadganjanje, osorno intelektualiziranje, nigde duše ni ljubavi, nigde produktivne misli, sama gordost i samodopadljivost, ko ima ''jače'' argumente, ko poznaje više ''krunskih'' činjenica koje ''objašnjavaju'' i pravdaju nužnost nesreće oko nas.
Nikoga da insistira na zajedničkom imenitelju, nikoga da predloži i da odgovore.
Jadno.

Britanska nacija, britanski nacionalni identitet, počinje da se formira ujedinjenjem Engleske i Škotske 1707. godine, pod uticajem protestantizma, a Englezi, Škotlanđani i Velšani zadržavaju etnički identitet, utapajući se u britansku naciju. Ovaj će se proces okončati početkom viktorijanskog doba, oko polovine 19. veka. Bilo bi dobro da poštujemo naučne izvore, a ne da stavimo prst na čelo i iznesemo "svoje" mišljenje, bez ikakve znanstvene podloge. I sve to propratimo nekakvim čuđenjem, do omalovažavanja, na račun čoveka koji ne drži prst na čelu. Ne oseća potrebu.

@Mladi DŽedaj, Vlada
Posebno bih se složio sa stavovima Mladog DŽedaja i Vlade u vezi sa pravoslavljem. Kao što Vlada reče „srpski narod se istorijski pojavio i eshatološki odredio pristupanjem pravoslavlju, da bi svoje postojanje i određenje potvrdio kosovskim, Svetolazarskim zavetom. U tom smislu, pravoslavlje je osnovni „sastojak“ i, rekao bih, smisao postojanja srpstva; drugim rečima, nema srpstva bez pravoslavlja“.

I ja bih ovde obrnuo red misli u mislima g. Dmajanca, pa bih ga pitao: Da su recimo Bošnjaci i drugi slovenski muslimani (ostali) pravoslavni, Hvrati i drugi slovenski rimokatolici na Balkanu (ostali) pravoslavni idt. da li bi onda bilo Prvog i Drugog, i ratova i istrebljenja? I dalje bih pitao ko je ostao, a ko otišao, i ko prihvata, a ko odbacuje, i ko prašta, a ko mrzi? I dodao bih, da Srbi nisu pravoslavni, da li bi bili Srbi, ili bi bili Bošnjaci, ili Hrvati, ili ih ne bi bilo?

G. Damjanac, kada kažete da je „srpska nacionalna ideja uglavnom parazitirala na eksploataciji slavne srpske prošlosti“ ne kažete koja je to slavna prošlost. Ta slava se vidi u rečima Svetog Kneza Lazara „Nije važno protiv kolike sile se boriš, već kakvu Svetinju braniš“. Ta Svetinja je slavna srpska prošlost, i ona je održala Srbe za vreme turske okupacije, i jedino nas ona i može održati.

Tako bi se danas moglo reći da nije bitno koliko Srba „doživljava Evropsku uniju kao jedini cilj“, već ima li Srba koji su svesni kakvu Svetinju brane (ne ulaskom u Evropsku uniju).

"Ali tvrdim da nacija uvek teži da napravi svoju državu." Problem je sto Vi ne razumete sta je nacija! Jer, u Jugoslaviji smo imali upravo suprotno od onoga sto navodite u citiranoj recenici: drzava je stvarala vestacke nacije! Koje su onda pozelele da stvore vlastite drzave, odvlaceci sa sobom i velike delove teritorije na kojima zive oni koji tim novostvorenim nacijama ne pripadaju, niti zele pripadati! Da se sutra stvori vojvodjanska "nacija", a taj proces se uveliko podstice izvana - Vi biste rekli da je to prirodno, kao i teznja ka stvaranju "vojvodjanske drzave"! Ja cu Vam reci sta su te vestacke nacije, proizvedene u kabinetima prvo komunistickih, a sad i "globalistickih" ideologa: to je sredstvo za razbijanje istorijskih nacija i njihovih drzava! Pri cemu se bira na koga ce se udariti: na etnicki i jezicki raznoliku Spaniju necemo, ali zato hocemo na Jugoslaviju, uprkos tome sto je velika vecina govorila istim jezikom, sto nesumnjivo znaci da je imala isto etnicko poreklo - srpsko, dakako, jer je i taj jezik srpski. Sto se tokom istorije preveravanjem, uglavnom nasilnim, to poreklo "zaboravilo" ili potisnulo, to je druga stvar. Ja i ne ocekujem da se takvi vrate srpstvu, jasno mi je da su pokatoliceni Srbi postali odavno gorljivi Hrvati, jasno mi je i da islamizovani Srbi ulaze u fazu ubrzanog stvaranja posebnog nacionalnog identiteta, koji je, medjutim, mnogo vise od puke verske pripadnosti. A to je ono sto Vi ne shvatate - da od naroda (manje-vise neizdiferencirane mase) nastane nacija, svesna sebe, svoje istorije i svog mesta u internacionalnoj zajednici - za to je potrebno vreme i napor! Ne postaje se nacijom u kabinetu Mila Djukanovica (doskorasnjeg Srbina, uostalom!) ili Alije Izetbegovica (sam je priznao da se 50-ih godina deklarisao kao Srbin, a njegovi su poreklom ne iz Bosne, nego iz Srbije, iz okolice Beograda)! Kad dajete pravo i izmisljenim nacijama da stvaraju drzave - Vi im dajete pravo da odvajaju za sebe i delove vec postojecih drzava!

Nacionalni identitet je nešto sasvim drukčije od etničkog porekla.Na to je već jedan komentator ukazao-američka nacija postoji (mada je kohezioni faktor iste doveden u pitanje- Hantington), ali ne postoji američki narod (ukoliko izuzmemo američke starosedeoce).Službeni jezik(nezvanični) je engleski,a ne američki.Postavlja se,dakle, pitanje-zašto sve nacije proistekle iz srpskog narodnog korpusa negiraju srpsku kulturu i etnos kao najveći deo svog porekla.
Kako bi rekao mr Boris Milosavljević:"Pod nacijom podrazumevamo stanovništvo sa samosvešću o svom jedinstvu i povesnosti stečenom preko države i državne strukture.To stanovništvo može biti jedinstvenog ili različitog porekla.Ako je reč o različitom poreklu,nacionalna svest je isključivo
utemeljena u državnoj formi,dok u drugom slučaju, jedinstveni nacionalni sadržaj postoji i u više država te nacije."
Red je da kažem par reči i o podeli na Srbe "tri vere" i Srbe pravoslavce.U tekstu sam jasno naznačio razloge za prihvatanje pravoslavlja kao neizbežnog dela srpskog identiteta i razloge za neprihvatanje Srba drugih veroispovesti.Istakao sam da su razlozi kompleksni i da je odgovornost podeljena, odnosno,da je ima i na našoj strani.Istina je da je najveći deo Srba druge vere prihvatio drukčiju kulturnu i nacionalnu paradigmu.Iako etnički deo našeg naroda,oni više ne pripadaju srpskoj nacionalnoj svesti.Ostaje otvoreno pitanje-da li je pravoslavni identitet ono što mislimo da jeste i da li je on ipak nešto više od pravoslavnog identiteta?
Budite uvereni da je moja namera iskrena i dobra,te da sam zabrinut zbog položaja srpskog naroda.Nikada nisam izbegavao da govorim o stranim uticajima,što zna svako ko je pratio moje tekstove.Istina je,doduše,da više volim da govorim o stvarima na koje mi sami možemo da utičemo i tako popravimo svoj položaj.Zašto nas je tako lako asimilovati(čast izuzecima)? Zašto ovako izražene verske i podele ne postoje u npr.albanskom narodu? Zašto ne postoji jasan kulturni obrazac i nacionalna politika?

Mali dodatak:

Treba imati u vidu da "veštačke nacije" na Balkanu nisu ništa dobro donele niti će doneti, te da je period od 1945 kada je ideolozima istih dat veliki institucionalni prostor za delovanje isuviše kratak kako bismo ocenili koliko će iste potrajati.

Svako dobro

Kao clanak (odlican za pocetak) tako i brojni
komentari, pokazuju sustinu srpske tragedije.
"Gradinar" jedino pokusava da nas dozove "pamet",
odnosno rasciscavanju predmeta rasprave.
Pisali ili pricali, sta nam je volja, pojam nacije
(a rec smo preuzeli i pogresno tumacimo, ako i
mnogostosta) je odavno izmenjen.
Latinska Amerika:
Brazil, Argentina, ...- drzave i nacije.
SAD - drzava i nacija (svi patriote i kad se radi
o ratu u Avganistanu)
Indija - drzava cija se nacija jos uvek formira
(nezavisno do tolikog broja naroda u njoj).
Indonezija - 240 miliona, preko 45o naroda, niske
nacionalne svesti ali jakih narodnih identiteta.
Kina - drzava i nacija, formirana pre toliko hi-
ljada godina, opet sa velikim brojem naroda (i
jezika, pored dva, dominirajuca kineska-mandarin i
hokai).
Evropa:
Pored drzava, dominatno jednog naroda -Portuga-lija, Italija, Holandija, Danska. Poljska, ...
pogledajmo druge drzave-nacije, ujedinjenih (milom
li silom) naroda - V. Britanija, Spanija, Svajcarska (gde je drzava i kantonalno uredjenje
osnova narodnog identiteta),...
Formiranje drzava - nacija, rezultat je dugog
procesa od feudalizma do kapitalizma, gde je
integracija gradova, sitnih pokrajina - drzavica
u mocnije drzave, bio nerazdvojiv proces.
Tursko nadiranje i Austro-Ugarsko "kontriranje", koje je pocetno, trajalo duze od veka (pre Maricke bitke do stabilizovanja granica Otomanske Imperije)
Taj period donosi dalja cepanja srpskog narodnog
bica i prekid procesa, koji su se odvijali kod
drugih naroda u Evropi.
Ni Austro-Ugarska ni Otomaska Imperija nisu oku-
piranim narodima donele ekonomski prosperitet.
Turska je uskratila okupiranim narodima industrij-
sku revoluciju, a ni "K und K" nije donela mnogo
vise (pogledati cak i ravnopravnu Madjarsku). Ni
jednu ni drugu carevini nije interesovalo nista
vise od poreza (danka). Dok su Turci "pravili"
janjicare - efikasne upravljace sopstvenog naroda, Austrija je bila perfidnija.
S. Savic 1.

Formiranje kraljevine SHS, zbog svega, bilo je u
interesu "zapada", kao i sve sto se i danas doga-dja. Ulogu kralja Aleksandra, po obicaju, preuvelicavamo.
Stvaranjem Jugoslavije, prekrajanje unutrasnjeg
uredjenja -od Banovina do Republika, nije bilo bez
ideje - strategije.
[Prijem Grcke u EZ a drzanje Turske u NATO ali van
EZ, posle Bugarske i Rumunije) sluzi (pored osta-
log) kontroli Bosfora i Crnog mora- zatvaranju
puta Rusiji.]
Kao sto nije bilo objektivnih uslova-svesti za stvaranje srpske nacije u XIX veku, Srbi su u
SHS ugurani, jedni bez pitanja i volje, drugi sa
nadom u ujedinjenje, u tvorevinu koju su upravo
mrzeli narodi, koji su dobili najveci "poklon" -
umesto kazne (kao Nemci) blagodeti nove drzave i
slavu srpske pobede (Srbima su ostale kosturnice i grobovi).
Kao 1918, tako i 1943 i 1945, mi-Srbi, imali smo
vodje i "elitu", da nas vode, kako opisa Domanovic.
Od 1974 do 1991, jedino se Srbija nije formirala
kao drzava, a jos manje drzava-nacija. Zadnja
"revolucija", koja je pored ostalog, razgradila
(i dalje to cini) institucije-temelje drzave,
Srbe je jos vise udaljila od ideje srpske nacije.
Slovenija-"cista" nacija-drzava.
Hrvatska - korak do zaokruzenja ("pravoslavna
hrvatska crkva" - bitan deo "projekta").
Crna Gora je, takodje na putu da ucvrsti svoju-
crnogorsku naciju (SPC ne moze biti smetnja).
Vodje i "elita" APV (vecinom Srbi) rade na formira-
nju "vojvodjanske" nacije (nema Sremaca, Banacana ili Bacvana).
Ista (pomenuta) "kuhinja", stvorila je i "kosovare"
i "drzavu" Kosova-novu drzavu-naciju. Svi Albanci
Srbi (sto i dok, preostanu), Kurdi, Romi, ... bice
jedno-"kosovari".
Zbog svega ovoga i nase cuvene "drzavotvornosti",
moramo se zapitati gde je srpska drzava i nacija?
Zasto su se i Crnogorci odvojili? Zasto Srbi u APV
hoce da budu i formalno "lepsi", kao "vojvodjani"?
Zasto nismo uspeli da formiramo ni jugoslovensku
naciju, kad nas je bilo pola stanovnistva na onoj
teritoriji?
Nacija?
S. Savic 3

@ kritičaru gradinara
"Bosnjaci jesu nacija, a Englezi su samo narod!"
Bošnjaci nisu nacija iz istog razloga kao i Englezi - Bošnjaci su samo bosanski muslimani, a ako opstane Bosna, opstaće samo kao nacionalna država Bosanaca - jedne od nacija srpskog naroda, u kojoj će muslimani biti integrisani u istu naciju kao i Srbi katoličke i pravoslavne vere..Englezi nisu nacija jer ne postoji država Engleska - oni su Britanci, kao i Škoti, Velšani, severni Irci..i državljani Britanije poreklom iz Sumatre, Jamajke, O=mana, Indije,Srbije....
na tvoju veliku žalost Gradinar je u pravu, ma koliko to neverovatno izgledalo generacijama vaspitavanim iz Šuvarevih udžbenika
@ Damjanac
"argumentovana kritika" toliko stereotipa zauzela bi bar deset tekstova opširnih kao što je vaš, osim u formi haiku poezije...na ovom sajtu postoje desetine tekstova koje očigledno niste primetili, pa ću biti slobodan da ukažem na neke koji odlično opisuju vaše, nadam se mladalačke zablude
1)Dragomir Anđelković
Samo Srbin Sebe Sakati
2)Slavoljub Lekić
SRPSKA GEOPOLITIČKA TRANZICIJA i
3)Ideologija male Srbije od istog autora

@ Morton, kralj srboterminatora:
1) Pravoslavlje - Svetosavlje...znači Srbi ne postoje pre shizme, Bosna, Duklja, Dubrovačka republika, Jugoslavije, kneževina Srbija po "nacionalnom modelu" - nisu srpske države, Stefan Nemanja nije rođen kao Srbin, Stefan Prvovenčani nije srpski kralj jer ga je papa krunisao, kao ni dinastija Vojislavljevića..
2) Ćirilica ok ponovo zaaboravimo na Duklju, Dubrovačku republiku
3) Sećanje na stradanja:
- DOS -ovski teror - samo kad pre toga nije bio teror

da izračunamo: Srba danas 10-ak miliona - "muslimansko-bogumilski" Bosanci i "katolički" Crnogorci i njihovi potomci u Srbiji - deca komunističkih "terorista"- 3/4 stanovnika koje je demonstriralo 5. oktobra= elita "pravih Srba"koja staje pod tarabićevu šljivu..ovako radikalan nije bio ni Ante Starčević

Dugoročni ciljevi:

1) Ujedinjenje svih zemalja u kojima Srbi čine većinu(Srbija i Republika Srpska)..a ostale istorijske srpske teritorije velikodušno prepustiti "shizmaticima" i "nevernicima"
2) Oslobađanje okupiranih i otetih teritorija..koje ionako nisu naše jer su katoličke i muslimanske

s ovakvim rezonom teško da i Bog može da pomogne..

Mortone, država ne može biti pravoslavna. Čak se ni za narod ne može baš reći da je pravoslavan, sem ako reč "narod" ne poimamo biblijski, ali ovde nije taj slučaj. Samo čovek, kao ličnost u zajednici, može biti pravoslavan. E, ali državu i naciju takav čovek ne zanima, a ni on ne poznaje takve bogove.

I ne daj Bože da se pravoslavlje proglasi za "državnu religiju" (mada ono uopšte nije religija, ono je Crkva). Sve mi se čini da vi pod tim pojmom podrazumevate neku našu državnu ideologiju; međutim, pravoslavlju je to strano - u takvoj koaliciji ono može samo da suštinski nastrada.

Treba ponekad malo čitati Jevanđelje, nije zgoreg.

@ morton
"Nakon toga sledi postepeno oslobađanje ostalih
teritorija. Kao što vidiš, nikome ništa ne
prepuštam."
a od kooga ih oslobađaš ako tamo, po tebi nisu Srbi, jer su "Dubrovačka republika, Duklja i Bosna prošlost"

Za g. brm
Zahvaljujem na podršci, iskreno, jer retki su ljudi koji žele da podrže naučnu istinu, pošto više veruju u svoje anahronične zablude. Dugujem Vam kratko objašnjenje zašto sam Bošnjake nazvao nacijim (ne znači da sam u pravu). Jednostavno, pošao sam od toga da postoji država Bosna i Hercegovina, koju čine dva državna entiteta: Federacija Bosna i Hercegovina i Republika Srpska. U prvoj žive pretežno Bošnjaci i Hrvati, u drugoj većinu čine Srbi. Ne gubim ja iz vida da je ovo jedna kreatura, gde je prste umešao "slučaj komedijant", ali ako Bošnjaci telale da su nacija, ja sam se odlučio da postupim prema onoj narodnoj - kud' svi Turci tu i mali Mujo. A da Bošnjaci nemaju veze sa Englezima, tu se apsolutno slažemo. Pašić, narodnim poslanicima, koji su ga ukorili zbog rečnika kojim im se obraćao: "Gospodo, kakvi ste vi Englezi, takav sam vam i ja Gledston." Pozdrav.

Nije uobičajeno da se za Poljsku i Irsku kaže da su katoličke države, to govore neupućeni, i jedna druga jesu sekularne države. Srbija nije pravoslavna država, jer je crkva odvojena od države, a pravoslavlje jeste crkva, čija je religija hrišćanstvo. I u Srbiji ne žive samo pravoslavci, bar je dva i po miliona ljudi koji pripadaju drugim crkvama. Polazim od toga da je Kosmet u Srbiji.

@Otac Jevrosim

Kvalifikovanje Poljske i Irske kao katoličkih država je uobičajeno. Da je to tako može se uveriti svako ko je pratio ne samo diskusije evropskih političara u vreme usvajanja Lisabonskog ugovora (prenete u evropskoj štampi) već i diskusije akademske javnosti tim povodom, tačnije - povodom odredbi o abortusu. Da li se evropski političari i univerzitetski profesori mogu smatrati upućenim – to prepuštam Vama da ocenite. Ja pretpostavljam da nisu smatrali neophodnim da „stave tačku na svako j“, odnosno, da nisu očekivali da će neko bukvalistički tumačiti njihove govore i diskusije. Kada se kaže da su Poljska i Irska katoličke države niko ne misli da te dve države idu nedeljom u crkvu da se ispovedaju. Time se jednostavno želi reći da su njihovi građani u ogromnoj većini katolici, da imaju veoma razvijen religiozan osećaj i da sveštenstvo u tim zemljama igra veliku ulogu u javnom životu BEZ OBZIRA KAKO TA ULOGA BILA FORMALNO-PRAVNO DEFINISANA.
Konačno, ako dopustite, jedna primedba. Da bismo uopšte mogli prosuđivati o svetu oko nas neophodna je logička operacija koja se zove generalizacija. Uopštene tvrdnje koje su rezultat generalizacije ne pretenduju da budu apsolutne istine. Ako se kaže da su Japanci vredni to ne znači da ne postoji nijedan lenj Japanac. Ako se kaže da su Crnogorci visoki to ne znači da ih nema koji su niski rastom, itd. Prema tome, ako se kaže da je Srbija pravoslavna država to ne znači da u njoj ne žive i oni koji nisu pravoslavci. Jednostavno, misli se - i većina ljudi to tako i shvata – da je pretežan broj građana Srbije pravoslavne vere.

Gradinar
razlika je jedino u nazivima koji su nekada bili sinonimi - Bošnjaci i Bosanci - nekada je Bošnjak bio regionalni naziv za sve iz Bosne, kao što je do nedavno -Bosanac..u novije vreme Bošnjak je naziv za pseudoetničku grupu - muslimane slovene (bivše Srbe), a "slučaj komedijant"koji niti je slučajan niti je spontan, se setio da stabilizuje državu na jedini u modernoj istoriji poznat način - konstituišući Bosansku naciju - u sastavu - svi koji žive u Bosni...to je nešto što će se desiti - kao i u CG...na nama je da dopustima da te dve nacije postanu ne-srpske ili da im povratimo izvorni srpski identitet...sada je dominantan trend ono prvo..sve u ime srpstva (kao ideologija) i pravoslavlja, shvaćenog na starozavetni način - kao religija izabranog naroda, što sa istim nema nikakve veze

2.
Kod nas je razdvojenost državljanstva od nacionalnosti dovela dotle da Srbija sve više postaje samo teritorija na kojoj žive pripadnici raznih naroda. Srpsko državljanstvo služi samo da se ostvare neka građanska i politička prava ali su lojalnost, emocije, žrtvovanje, poštovanje istorije i tradicije rezervisani za etničku grupu koju državljanin Srbije može slobodno da bira. Smatra se da je nacionalnost stvar osećanja i da je svako slobodan da se nacionalno izjašnjava u skladu sa tim osećanjima. Posledica toga je da niko ne zna koji narod, ili koji narodi, sada žive na teritoriji Srbije. To će se saznati tek posle sledećeg popisa kad državljani Srbije popune upitnike kako se nacionalno osećaju u tom trenutku. Ako Hrvatska dotle bude primljena u EU mnogi će verovatno početi da se osećaju kao Hrvati. I tako od popisa do popisa. Onda nije čudno što Srbija nema NACIONALNU STRATEGIJU ni u jednoj oblasti. I nije čudno što nam se dešava sve što nam se dešava.

@ morton
"Na prostoru nekadašnje Duklje. Danas žive izmešani Srbi, Crnogorci i nešto Albanaca.
Na prostoru Dubrovnika, žive Hrvati."

šta znači žive izmešani? da su se stopili?
I koji su ti narod Crnogorci? ja za takav narod nisam čuo iako sam poreklom iz Boke a deda mi je bio profesor istorije - u kraljevini!! kada su doseljeni, kojeg su porekla, koji su im srodni narodi, kojim jezikom govore, ko su im znamenite ličnosti?

Na prostoru Dubrovnika danas žive Hrvati, između ostalog zahvaljujući konceptu koi ti zastupaš - ŠTA BI DRUGO BILI KAO KATOLICI KAD SU SRBI SAMO PRAVOSLAVNI?
a posle kažeš "I Crna Gora(mislim na današnju državu) i Dubrovački kraj. Moraju opet doći u sastav Srbije. Naravno, bez Hrvata."a "Na prostoru Dubrovnika, žive Hrvati."
kako ćeš to da izvedeš - da pobiješ sve stanovnike?

nemoj molim te više da braniš Srbe. nestaćemo i iz Beograda

Pa nije baš zahvaljujući tom konceptu... U drugoj polovini 19. veka u Dubrovniku postoji jak pokret Srba katolika, sa jedne strane nacionalistički, sa druge jugoslavistički. Ne sećam se da im je iko dovodio u pitanje njihovo srpstvo zbog njihovog katolicizma, čak znam da su pravoslavni sveštenici tada zajedno sa nekim katoličkim u tome sarađivali. Međutim, tada počinje aktivna i agresivna kampanja pohrvaćivanja Dubrovčana preko vere, a interesa da Dubrovčani budu samo Hrvati, a nikako Srbi, imala je i Italija i Austrougarska, iz lako pojmljivih razloga. Prosto rečeno, bili su jači, a stvaranje Jugoslavije je, barem mi se čini, dovelo do toga da Srbi katolici više ne insistiraju na svom srpstvu, jer je jugoslovenstvo, za kojim su inače težili kao za formom bratstva, tada bilo ostvareno, tako da je naša kraljevska jugoslavistička politika u stvari išla na ruku njihovom odsrbljavanju.
Primer Duklje nije nam od neke vajde, jer u to davno doba na tom području razlika između pravoslavlja i rimokatolicizma bila je uglavnom jurisdikcione prirode, a ne toliko pitanje "nacionalnog" identiteta kao danas (uostalom, nacionalni identitet kakav mi danas imamo na umu nije tada postojao). To što danas katolici u Boki smatraju da su Hrvati produkt je novijeg doba: to su uglavnom pokatoličeni Srbi sa crnogorskih planina (stari Bokelji nisu se katoličili) pa poklekli pred terorom katoličkih vladara i njihovih borbenih "primasa". Međutim, ni tad se nije postavljalo pitanje jesu li oni Srbi ili ne, nego tek u dvadesetom veku, kad su Hrvati upravo forsirali ideju - samo su je izvrnuli u svoju korist - za koju nas optužuju: da katolici koji govore ovim jezikom mogu biti samo Hrvati.

@steva nadrljanski
"stvaranje Jugoslavije je, barem mi se čini, dovelo do toga da Srbi katolici više ne insistiraju na svom srpstvu"
ja sam Srbin katolik iz Dubrovnika
kralj Aleksandar: ja sam hrvatski šravoslavac iz Beograda

eto šta je primorskim Srbima katolicima, proganjanim za vreme Autrso ugarske koja je protežirala hrvaststvo, donelo stvaranje Jugoslavije
a ni ostatak tvog komentara baš ne razumem

@brm

Ne znam šta ti je bio deda. Ali vidim da tebi sve treba da se nacrta. Ili ne razumeš osnovne pojmove poput izmešanosti i stapanja. Ili se praviš lud.

Što se tiče Crnogoraca. Možeš da zatvoriš oči i da želiš da oni nestanu ili da postanu Srbi. Tvoje žmurenje neće ništa promeniti. Oni su tu. Otpali su od nas. I smatraju se drugim narodom. Možemo ih vratiti nazad samo asimilacijom. Prinudnom ili spontanom. Ali to zahteva da prvo povratimo teritoriju Crne Gore. I da temeljno razvlastimo sve antisrpske elemente na tom području.

Još jedna stvar.
Uporno podmećeš tezu, da su Srbi ili Srbija negirali Srpstvo Katolicima i Muslimanima srpskog porekla.
To jednostavno nije istina. Naprotiv. Dalmatince ili Dubrovčane, kojima uporno mašeš, smatrali su Srbima. Kao i Muslimane. To se promenilo tek sa nesrećom zvanom Jugoslavija. U kojoj su prvo Hrvati prigrabili Katolike srpskog porekla.
A onda je druga nesreća zvana Komunizam, stvorila i Muslimansku naciju. Kasnije ovi pokušavaju da se preimenuju u Bošnjake.
U to vreme niko Srpstvo nije uslovljavao Pravoslavljem. O Ćirilici da ne govorim.

Greška Srba je bila u tome što nisu brinuli o svom identitetu.
Masovno smo napustili svoga Boga. Nećemo se spasiti dok mu se ne vratimo i ne okajemo svoje grehe prema sebi.

Dogodilo se što se dogodilo. Ma ko da je kriv. Moramo ići napred. Prvi korak je izgradnja jakog identiteta. A tu su Pravoslavlje i Ćirilica nezamenljivi. Nemamo ništa jače od toga.

Citat" Ukoliko pretpostavimo da naciju čini određeni skup ljudi koji imaju zajedničku istoriju, tradiciju i kulturu shvatićemo da je, pre svega, nacija shvaćena kao nosilac jedne kulture, sistema vrednosti, te samim tim, jednog načina života. Srbi, kao nacija koja je izborila pravo na sopstvenu državu, imaju zaista veličanstvenu kulturu, koja je opstala uprkos iskušenjima kroz koje je ovaj narod prolazio od samog nastanka"

__________________________________________________

Lep je citat, lepa pretpostavka šta čini jedan narod kulturološki napredan...ali avaj, ono šta ja gledam svojim očima, čitam istim, mi već pola stoleća nemao nikakvu kulturu na terenu, već samo u knjigama, enciklopedijama, monografijama itd.

Dakle, sva srpska kultura se nalazi u nekoj literaturi, i ona van iste ne izbiva, a terenu, na ulici, u ljudskoj komunikaciji, u kulturi življenja mi smo u biti na nivou polu-Hunsko-Varvarskog plemena u nekim važnim drušvenim tokovima koji nam se dogadjaju i odvijaju.

Samo teški foliranti i plaćeni državni službenci mogu da govore da zemlja u kojoj nijedna normalna državna institucija ne postoji niti funkcioniše, ne posluje regularno, zakonski, ljudski, i da može da se pozove na neke kulturološke i civilzacijske atribute.

Zanima me, ima li nekoga ko će reći da to gore nije tačno, e takvi izmišljanti me zanimaju.